Пиво кроз историју – од праисторије до данас

Pivo kroz istoriju

Пиво кроз историју – од праисторије до данас

Често се данас винари и пивари сукобљавају шта је старије у људској историји, пиво или вино?

Наука нема прецизан одговор на то. Тачно је да се у Библији спомиње вино одмах после потопа, међутим, први писани људски закон који су Сумерци донели неколико хиљада година п.н.е. поред осталог обухвата и пиво.

У том закону су пиво дефинисали са 4 клузуле, од којих издвајамо две:

1. Пиво не сме бити превише житко;
2. Пиво не сме бити скупо.

И кроз људску историји увек се настојало да пиво не буде скупо. Познат је у историји пива и такозвани „ Немачки пивски рат“ који је избио јер је пиво поскупело преко ноћи неколико фенинга.Трајао је један дан и већ током наредне ноћи је враћена стара цена пива.

Ово само говори колико је пиво битно и колико има велики значај кроз људску историју, па све до данас.

Са Милибојем Јовићем – дипломирани технолог пиварста, који је део прве генерације дипломираних технолога пиварства у Србији (дипломира још 1978. године), причамо о пиву кроз историју и одговара нам на питања о томе:

  • Како се пиво некада производило и ко га је производио?
  • Где је данашња пива у односу на праисторијско пиво?
  • Како се раније пиво транпортовало, а како данас?
  • Која је разлика између Лагер-а и Ејл-а?
  • Првим записима о пиварству у Србији
  • Првим београдским пиварама

Како се пиво некада производило и ко га је производио?

Прво пиво се производило на нама из ове персективе мало необичан начин, жене су га правиле.

Пиво је од праисторије па до данас женских руку дело. Ми данас имамо сладовање јечма, међутим у то време тога није било, јећ су жене жвакале јечам и складиштиле га у посебну посуду.

У људској пљувачки су амилазе без којих нема производње пива, а наука је доказала да жене имају знатно више амилазе него мушкарци.
И данас постоје крајеви на земаљској кугли где се пиво прави на такав, праисторијски начин и искључиво га праве жене.

Жене су радиле пиво за своје борце, ратнике и ловце из више разлога, да им врате снагу за рат и лов али и за себе саме.

Жене су то врло вешто и посвећено радиле, захваљујући њима пиво је преживело до дан данас.

У односу на праисторијско пиво, које пиво му је данас ближе, занатско или индустијско пиво?

Занатско пиво је ближе праисторијском пиву које се некада правило у односу на данашње индустријско пиво.
Праисторијска пива била су кашаста и пила су се на трску. По закону она нису смела бити превише течна, већ су морала да имају кашу као део хранљивог супстрата.
Тек касније пиво постаје течније, јавља се филтрација, центрифугирање…
Крафт пиво јер је у основи нарављено од свега пар квалитетних састојака.

Како се раније пиво транспортовало?

Некада се пиво производило и транспортовало у дрвеним бурадима.
Када је Енглеска колонизовала Индију, Индија није знала за пиво. Енглески официри и војници су звали Лондон и тажили да им пошаљу пиво.

Пиво је из Лондона транспортовано једрењацима до Индије, али док би опловило Афрички континент, покварило би се.

Један лондонски технолог је предложио да се направи пиво са већим екстрактом хмеља, са мало већим процентом алкохола и горчије, јер је хмељ један од најачих антисептика.

Успели су да направе пиво које је стигло до Индије, а да се није покварило.
То је данашњи Индиа Пале Ејл (India Pale Ale) или ИПА. Ејл пиво горњег врења, повишене температуре, јаче охмељено, са јачим процентом алкохола, горчије, робусније, али питко пиво.

Данас више нема дрвених буради, користе се искључиво инокс кегови за транспортовање и чување пива.

Која је разлика између Лагер-а и Ејл-а?

Некада се пиво производило и транспортовало у дрвеним бурадима.
Када је Енглеска колонизовала Индију, Индија није знала за пиво. Енглески официри и војници су звали Лондон и тажили да им пошаљу пиво.

Пиво је из Лондона транспортовано једрењацима до Индије, али док би опловило Афрички континент, покварило би се.

Један лондонски технолог је предложио да се направи пиво са већим екстрактом хмеља, са мало већим процентом алкохола и горчије, јер је хмељ један од најачих антисептика.

Успели су да направе пиво које је стигло до Индије, а да се није покварило.
То је данашњи Индиа Пале Ејл (India Pale Ale) или ИПА. Ејл пиво горњег врења, повишене температуре, јаче охмељено, са јачим процентом алкохола, горчије, робусније, али питко пиво.

Данас више нема дрвених буради, користе се искључиво инокс кегови за транспортовање и чување пива.

Први трагови пиварства у Србији

Срби су за пиво знали још у праисторији. Постоје докази да се производило у Винчи некадашњем праисторијском локалитету надомак Београда.

Постоје сачувани писани докази и о његовом спрвљању и конзумирању на српским дворовима у манастирима и на приватним поседима. О томе сведоче и Светосавска хрисовуља, Дечанска повеља и једно сачувано писмо краља Владислава.

Прво српско пиво правило се од слада из жита, уз поступак охмељивања. Зависни сељаци на поседима Бањског, Бистричког, Грачаничког, Дечанског властелинства, били су дужни, обично пред неки празник, да дају манастиру слад и хмељ.

Пиво се пило и у Пиротском крају, али се спремало са овсеном житарицом и било је познато под називом ”Аловина”, слично је руском квасу.

Озбиљнија употреба пива на простору данашнје Србије почиње у 16. веку, за време владавине Стефана Лазаревића и раста привредног живота у Београду.

Pivara Đorđe Vajfert Pančevo

Пивара Ђорђе Вајферт, Панчево

 

Прве београдске пиваре

Почеци озбиљније производње пива у Београду везују се за млинарског стручњака Јована Вајнхапала из Сремске Митровице, који је 1839. године отворио малу радионицу за кување пива на западном Врачару.
Капацитет ове пиваре је био мали, а цео поступак прозводње заснован на ручном раду.

Следеће 1840. године у београдском предграђу Сава-махала отворена је нова ”Велика или Кнежева пивара”, која је иницијално била у власништву кнегиње Љубице Обреновић.

Београдски механџија Филип Ђорђевић око 1850. године отвара нову пивару на углу Цетињске и Скадарске улице. Производња у Ђорђевићевој пивари била је такође ручна, а због малог капацитета прозвана је ”Малом пиваром”. Она ће 1871. године ући у састав новоформираног ”Првог српског пиварског друштва”.

Занатско или крафт пиво у Србији

Занатско пиво (крaft пиво) доживљава успон у Србији задњих неколико година. Квалитетна пива коначно су добила своје место како у свет, тако и у Србији.Произведена на традиционалан начин, из свега пар квалитетних пиварских сировина: хмеља, слада, воде и квасца.

Занатска пива по квалитету и естетици укуса одскачу од идустијских пива.

Читава револуција занатског пиварства почела је у Сједињеним америчким државама, као пољопривредна револуција, пре више деценија, када је неколико пионира, малих произвођача хмеља, нагласило значај хмеља, као главног састојка пива.

Мали произвођачи хмеља почели су да експериментишу са новим сортама хмеља који су пиву дали и нове укусе.

Захваљујући занатском пиварству створени су и потпуно нови стилови пива. А затим се замах занатског пиварства деведесетих година 20. века, пренео из Америке и на остатак света.

Упоредо са занатским пиварством расло је и кућно, тако да пиварство последњих година захуктало и достиже озбиљније размере и код нас на брдовитом Балкану.

САЗНАЈ ВИШЕ

 

Banner image

Занатско пиво Мала барка

Прочитај више